Kako da napravite tradicionalnu česnicu za Božić

GASTROUTOURSERBIA TRAGA ZA TRADICIONALNIM RECEPTOM U DOMAĆINSTVU SAVIĆ I SRPSKOM MUZEJU HLEBA JEREMIJA

Kako da napravite tradicionalnu česnicu za Božić? Koju simboliku ima pripremanje ovog  obrednog kolača?  Zašto je pravoslavni vernici pripremaju u vreme Božića?

Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Jedan od recepata kaže da je možemo napraviti od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesila se prvog dana Božića, a sam naziv je zanimljiv, zato što potiče od reči “čest”, “deo”, “sreća”. Česnica bi se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista, kada su ga pastiri darovali.

SRPSKI MUZEJ HLEBA JEREMIJA – ČUVAR TRADICIJE

“Hleb je čovekova telesna i duhovna hrana, simbol ishrane, života. On je ljudskost i božanstvenost u jedinstvu” – ovako opisuje hleb slikar Slobodan Jeremić Jeremija, koji već godinama radi na očuvanju tradicije u Srpskom muzeju hleba, čiji je osnivač, a koji je prošle godine bio nominovan za nagradu Evropski muzej godine.

Zbirku obrednih hlebova, koja se čuva u Muzeju hleba u Pećincima, čine 96 različitih vrsta hleba koji su se kod Srba mesili za godišnje cikluse praznika i za običaje porodičnog ciklusa. Hleb je imao važno mesto u srpskoj običajnoj praksi i gotovo da nema običaja u kojima se ne mese različite vrste hlebova. Tokom vremena, obredni hlebovi doživljavali su mnoge transformacije i bili izloženi različitim uticajima, tako da se danas sreću u mnogo različitih oblika, naziva, motiva i namena.

Za božićne praznike pripreman je veliki broj obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova “zakončića”.

Česnica je obredni hleb u koji se stavljao metalni novac, slama, pasulj, bosiljak, delići drveta sa kućnog praga, štale, jarma, bačve, pluga, koji su simbolično namenjivani ukućanima.

Česnica se lomila za vreme ručka prvog dana Božića i svaki ukućanin je dobijao po deo. U zavisnosti od toga šta je pronašao u svom parčetu svako od ukućana znao je u kojim će poslovima te godine imati najviše uspeha. Verovalo se da od ovog hleba zavisi rod useva, razmnožavanje stoke, zdravlje ukućana i opšte blagostanje kuće.
Božićni kolač ili “veliki kolač” je većih dimenzija, kružnog oblika, ukrašen reljefnim trakama od testa koje oblikuju krst, ima ukras “ružu”, struk bosiljka ili tri vlati pšenice u sredini i različite figuralne ukrase od testa. Ukrašavan je poskurnikom (slovom, pečatom) i u njega su bili pobodeni orasi.

(Izvor: http://www.muzejhleba.rs/o-hlebu.htm)

 

 KAKO SE SLAVI BOŽIĆ U DOMAĆINSTVU SAVIĆ

U domaćinstvu Savić, u selu Mirosaljci, živi četiri generacije. Još od najstarijih članova porodice zadržali su se mnogobrojni običaji.

„Jedan od najradosnijih  i najvažnijih hrišćanskih praznika je Božić. Tada u svim porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, pa ljudi ozareni radošću  i verom praštaju jedni drugima uvrede i zaboravljaju na sukobe“ – objašnjava nam veselo gospođa Savić.

„Dan pre Božića proslavljamo Badnje veče. Tada rano ujutru, domaćin kuće odlazi u šumu da odseče, hrastovo drvo sa dosta lišća što simbolizuje da domaćinstvo zaradi dosta novca u toj godini. Badnjak se donosi  kući , prislanja se uz kuću i kiti. Domaćini se dočekuju uz reči: „Bog ti pomogao. Čestiti Božić!”. U  večernjim satima , domaćin unosi badnjak sa decom, a zatim slamu. Badnjak se iseče  na tri dela . Dva  se unose u kuću. Pale se i ljube. Treći se unosi za srpsku Novu godinu. Potom  se postavlja posna trpeza, pali se sveća i tamljan i uz molitvu Oče naš,molimo se Bogu. Po završetku večere, trpeza se ne sklanja sa stola sve do jutra. U večernjim satima svi članovi porodice odlaze u crkvu na liturgiju i paljenje badnjaka.

Rano ujutru na Božić se odlazi u crkvu . Pozdravlja se sa rečima ,,Mir Božji, Hristos se rodi’’. Po povratku kući položajnik  džara badnjak uz reči  ,,Koliko varnica,toliko zdravlja, koliko varnica, toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi…’’. Položajnik se daruje poklonom, jer se veruje da on donosi sreću porodici te godine. Sprema se bogata mrsna trpeza.“

Kako nam je domaćica objasnila najvažnije je da na stolu bude česnica koja se lomi, čita se molitva, kadi se celo domaćinstvo.

Česnica se mesi  prvog dana Božića, pre izlaska sunca, kad prvo zvono zazvoni na crkvi. Pravi se od belog brašna sa vodom i bez kvasca.  U česnicu se stavlja novčić, što simbolizuje sreću i pare, stavlja se grančica badnjaka koja simbolizuje zdravlje, zrno kukuruza, pasulja…  Česnica se okreće i lomi uz molitvu. Lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *